U fokusu - Srbija

Maksimum 60 dana za izmirenje dugova

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja u Vladi Republike Srbije Nebojša Ćirić najavio je danas da će zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza, koji predviđa najkasniji rok naplate potraživanja do 60 dana, biti usvojen u parlamentu krajem januara ili početkom februara.

Pomenuti zakon naredne nedelje će biti upućen Vladi Srbije na razmatranje, a glavni ciljevi ovog zakona jesu poboljšanje likvidnosti, transparentnost u poslovanju, izjednačavanje privatnog i javnog sektora i usklađenost sa propisima EU i najboljom međunarodnom praksom.

Rokovi plaćanja u EU ograničeni su na 30 dana, i zbog specifičnosti situacije u kojoj se nalazi srpska privreda, taj rok kod nas iznosi 60 dana. Takođe, u Hrvatskoj i Sloveniji rok plaćanja iznosi 60 dana, ali u izuzetnim okolnostima i duže, mada ni u jednom slučaju ne više od 120 dana, naveo je ministar Ćirić.

Prosečan rok naplate potraživanja u Srbiji u 2010. godini iznosio je 183 dana, a u septembru 2011. godine 129 dana. U građevinskom sektoru prosečan rok naplate je 227 dana, u prehrambenoj industriji 164 dana, a u tekstilnoj industriji 163 dana.

Ministar je istakao da zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza predviđa i kaznene odredbe, a najmanja kazna za njegovo kršenje iznosi 100.000 dinara, dok je za odgovorno lice u privrednom subjektu, odnosno u javnom sektoru, predviđena kazna u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.

Usvajanje zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza doprineće većem stepenu odgovornosti prilikom donošenja budžeta i poslovnih planova u javnom sektoru. Ovaj zakon veoma je značajan za Ministarstvo finansija, jer ne postoji nijedan razlog da javni sektor bude generator nelikvidnosti u Srbiji, a ovaj akt će doprineti i realnom planiranju budžeta i njegovom izvršavanju u skladu sa tim pretpostavkama, navodi se u saopštenju.

Nova rešenja pružiće mogućnost privredi da efikasnije planira svoje poslovanje, a naročito se očekuje da pomognu sektoru malih i srednjih preduzeća koja će lakše moći da ulaze u investicije i planiraju poslovanje jer će imati izvesnost kada je reč o izmirenju obaveza prema njima. Važno je i to što zakon donosi hitnost u izvršnom postupku pred sudovima što je ono što je nedostajalo u dosadašnjem poslovanju privrede, pa će privreda moći više da se osloni na pravosuđe.

Kako je istakao Ćirič, zakon će početi da se primenjuje dva meseca nakon stupanja na snagu kako bi se privredni subjekti i javni sektor prilagodili poslovanju u skladu sa novim rokovima.

Započeti su razgovori predstavnika Vlade, Narodne banke Srbije i komercijalnih banaka o tome kako da se pristup kapitalu učini jeftinijim i na efikasan način reše problemi prisutni u praksi., a treba dosta očekivati i od Razvojne banke koja će postati operativna u ovoj godini.